МАЂАРСКИ ЕТНО ДАН – 29. 11. 2016.
СРПСКИ ЕТНО ДАН – 30. 11. 2016.
“Играле се делије“
„Ја волим Србију!“, тврдили су данас ученици наше школе. А да заиста познају и воле своју домовину, имали су прилике да покажу и докажу у квизу знања који је, кроз многобројне предмете, ту тврдњу и проверио.
Овај квиз организован је трећег дана „Етно недеље“, 30. новембра 2016. године, која је у нашој школи постала нека врста традиције. Програм је почео извођењем химне, а настављен је наступом хора, рецитатора и презентацијама о многим значајним Србима, као што су Никола Тесла, Вук Караџић и Стеван Мокрањац. У ходнику је приређена изложба етно културе, историје и традиције српског народа. Наравно, као и увек, програм је обогаћен фолклором, за који су задужени наши вечити пријатељи – ОКУД „Младост“. О регуларности квиза бринуо је жири у следећем саставу: Миња Дулић, Рада Челебић, Берта Червенак и Марија Кривошија.
Квиз је протекао у узаврелој атмосфери, препуној навијачких страсти. Борба је била беспоштедна, али поштена. Међу онима који се нису овенчали медаљом, било је и суза. Победници су славили. Савладали смо најважнију лекцију – да се домовина поштује, познаје и воли! Нешто смо ново научили, нека знања смо обновили, одлично смо се забавили и дружили. На крају смо сви заједно одиграли „Ужичко коло“. Зато нема губитника. Победили смо сви!
Сада једва чекамо петак и „Етно закуску“ да надокнадимо калорије које смо потрошили!
БУЊЕВАЧКИ ЕТНО ДАН – 1. 12. 2016.
ДРУГАРСТВО ЈЕ НАЈВЕЋЕ БЛАГО !
Да је другарство највеће благо, доказали су ученици од првог до четвртог разреда наше школе.
Они су са радошћу дочекали своје другаре предшколце из ПУ „Наша радост“ и њихове госте са Бикова. Након упознавања, заједно су кренули у „ потрагу за благом“, како је и гласио назив игре у оквиру четвртог дана Етно недеље.
Трагајући за благом свака група ученика и предшколаца на мапи је добила задатак.Сваки успешно решен задатак био је један корак до циља –блага. Групе су, свака понаособ, решавале задатке : правиле страшила од природних материјала и одеће коју су прикупуили, украшавале чашу и у њу садиле жито и играле различите игре природним материјалима.
Када су све групе успешно решиле задатке, на путу до блага наишле су на буњевачки салаш. Испред салаша гостољубиво су их дочекали домаћини-баћо и нана. Сви су били пријатно изненађени када су их редуше понудиле фанцима. Баш је било слатко !
Након што су их угостили и почастили упознали су их са историјатом салаша и старим обичајима на празник Свету Луцу.
Девојчице су са нестрпљењем чекале да доб ију папир и оловку да би исписале имена могућих и будућих момака, онако како обичај налаже.
Атмосфера је била весела уз звуке тамбура, играло се и певало.
Након дружења са буњевачком породицом потрага за благом је настављена. Одушевљење је било огромно када је на салашу, испод сламе , пронађен ковчег „са благом“-слаткишима.
Дошао је тренутак , када је „благо“ требало поделити.Док смо се заједно сладили слаткишима закључили смо да смо до циља стигли заједно, сарађујући и да је највеће богатство управо наше другарство .