„Ponovo radi bioskop!“
„Ponovo radi bioskop!“
“Grlom u jagode“
XI epizoda
-
- 8A
-
- 8B
-
- 8C
Već godinama filmadžije se žale na to da su bioskopske sale prazne i da ne mogu da privole ljude da ponovo dođu u bioskop. Retko pomažu i nanovije 3D ili 4D tehnologije, a često se ni velike holivudske „face“ ne mogu pohvaliti posećenošću svojih projekcija. Možda su još Stalone i Brus Vilis „u sedlu“, ali pametni ljudi, kao što je Švarceneger, odavno su promenili zanimanje.
Pa šta se onda desilo tog 4. juna 2017. godine u bioskopskoj sali na Otvorenom univerzitetu?! Ni nesnosna vrućina, ni to što je nedelja, ni činjenica da je istog dana bilo krizmanje, nisu sprečili ljude da pohrle na našu projekciju. Slučajni prolaznici mislili su da se Kanski festival preselio u naš grad. Crveni tepih video je tog dana mnogo svečanih toaleta. Sa svih strana škljocali su foto-aparati. U sali nije bilo dovoljno mesta za sedenje, pa su posetioci morali stajati sa strane i iza poslednjih sedišta. „Kokičari“ i prodavci semenki zadovoljno su trljali ruke. „Ponovo radi bioskop“, neko reče. Uz veliki aplauz uđoše u salu glavni glumci – osmaci.
Nastade mrak. Film poče.
Svi se sećamo serije „Grlom u jagode“, koja je snimljena sedamdesetih godina prošlog veka. Ona sa nostalgijom i setom za nekim lepšim, prošlim vremenima, prati život Baneta Bumbara od polaska u srednju školu do završetka fakulteta. Serija ima deset epizoda i obuhvata period od 1960. do 1969. godine. Dužni smo da pomenemo imena Srđana Karanovića i Rajka Grlića koji su potpisali scenario i režiju, a muziku, koja je obeležila seriju, komponovao je Zoran Simjanović.
Ova serija je nama iz „Đure“ poslužila kao inspiracija i odlučili smo da snimimo jedanaestu epizodu. Ona prati život naših osmaka od dana polaska u osnovnu školu do završetka, mature. Svaka godina u njihovom školovanju predstavlja jednu celinu i krije mnoge nestašluke, druženja, svađe… U filmu su prikazani: njihov polazak u prvi razred, opraštanje od dragih učiteljica, dolazak u „Veliku školu“, upoznavanje sa odeljenskim starešinama, uspesi na takmičenjima…svi važni momenti koji su bili sastavni deo njihovog školovanja.
Film je bio veoma zahtevan kada je montaža u pitanju. Imali smo sreću, pa smo naleteli na pravog profesionalca (ne možemo baš reći da je i profesionalac imao sreće). Zato posebnu zahvalnost dugujemo upravo njoj – Vesni Tertei Rudinski koja je sate i sate provela u montaži i bez koje ništa ne bi bilo isto. Kada je o montaži reč, moramo pomenuti i kolegu Dragana Stankovića koji je isto toliko vremena proveo montirajući rezervnu varijantu, poznatiju ka „Plan ce“, u slučaju da planovi „A“ i „Be“ ne „upale“. Veroučitelj Lazar je lepo primetio da smo mi, bojeći se eventualnih poteškoća, napravili celu „abecedu planova“! Ali to smo mi iz „Đure“. Ništa nas ne sme iznenaditi!
Zahvalni smo i nastavnicima i roditeljima koji su se usudili da svoje fotografije daju Mirjani Škobo i još joj dali i odrešene ruke da sa njima radi šta joj je volja (pravi natapirane frizure, oblači štucne i trikoe, lepi naramenice…). Još mnogo njih bi trebalo pomenuti, jer su na svoj način dali doprinos našem filmu: veroučitelja Lazara, koji je, iako sad već glumačka legenda, pristao na ulogu naratora; Kristijana Engija, Melitu Ostojić, Snežanu Jelić i mnoge, mnoge druge.
Nakon projekcija sledi ono od čega se svima nama u filmskoj industriji tresu noge – kritika! Od nje zavisi da li će film živeti, ili će brzo pasti u zaborav. Mi je nismo dugo čekali. Prve kritike pojavile su se još iste večeri na Fejsbuku. Odahnuli smo. Bile su izuzetno pozitivne. Sudeći po njima, jedanaesta epizoda serije „Grlom u jagode“ gledaće se barem toliko dugo koliko stariji original.
A sad, oprostite…zove Kventin Tarantino… Treba mu nekoliko saveta!
