„Idemo dalje“
„Idemo dalje“
ili
„Sve što može poći naopako, poći će naopako!“
Ove godine se pred školsku slavu nametalo samo jedno pitanje: „Možemo li našminkati staru babu?“, odnosno, možemo li prošlogodišnju predstavu prikazati u sasvim novom obliku da niko od onih koji budu gledali, ne primeti da je u pitanju repriza. I odgovor smo ubrzo dobili: „Možemo!“ Trudeći se da napravimo što bolju reprizu, mi smo stvorili potpuno novo, originalno pozorišno delo i to ono u kojem „ni kamen na kamenu nije ostao“.
Ipak, nije sve išlo tako glatko! Bilo je mnogo nevolja koje su nas pratile na ovom mukotrpnom putu.
Još nismo ni došli sa raspusta, a one (nevolje) već su počele. Naš scenograf i montažer je, želeći da napravi što bolji selfi, slomila ruku. Kolega Stanković je lepo rekao: „Koga je pitala?!Ko joj je dao dozvolu?!“ No, dobro, rekosmo: „Sve nevolje s tim! Idemo dalje!“
Ali, nije se na tome završilo!
Glavni glumac upao je u neki „Bermudski trougao“, pa ga danima niko nije mogao dobiti. Ono što se kaže: „Nit’ se javlja, niti pare šalje!“ Na kraju se ispostavilo da je on, siromah, bio bolestan, ali šta to nama znači. Njega nema, a probe moraju da počnu. „The show must go on!” Hteli – ne hteli, našli smo mu zamenu i rekli: „Idemo dalje! Imamo talentovanih učenika, lako ćemo!“ Tako i bi! Umesto Bojana – Davor! I krenusmo s mrtve tačke.
Ali, ni tu ne bi kraj mukama!
Budući da je Učenik 1 postao Putnik, Učenik 2 morao je da postane Učenik 1, Krastavac iz filma, postao statista, pa „nogom u tur“ (da li smo smeli ovo da kažemo?) izbačen iz predstave, Maja umesto Dragane, pa opet Dragana, jedan anđeo postao Devojka u nošnji 3, sad fali anđeo, skakač beli G6…dobro, priznajemo, sad smo već preterali, ali skoro… Kao što možete primetiti, sve smo rešili na vrlo jednostavan način i – „Idemo dalje!“
Kada smo počeli sa probama, stvari su krenule kao podmazane. Ako ste mislili, da je u filmu pokazao vrhunce svog glumačkog talenta, trebalo bi da ga vidite na daskama koje život znače! Veroučitelj Lazar i njegove improvizacije! Čim je izašao na scenu, počeo je da govori tekst, To samo po sebi ne bi bilo loše, na kraju krajeva, glumac to i radi, to mu je u opisu posla. Ali, avaj, koji tekst je počeo da govori?! Iako je tvrdio da je ono što smo mi krstili kao improvizacije, pažljivo uvežbano kod kuće, pred ogledalom, mi, ipak, smatramo da je taj plod njegove mašte nastajao na licu mesta. Kao dokaz za ovu tvrdnju navodimo činjenicu da je taj tekst svaki put bio drugačiji. A učenicima je bilo sve teže da ga prate. Njihove glave okretale su se oko vratova u smeru kazaljke na satu za trista šezdeset stepeni. Jedva nekako pohvatasmo konce i rekosmo: „Idemo dalje!“
Veroučiteljica Mirjana, supruga Stefana Nemanje, takođe je imala nekih problemčića sa tekstom i rimama, ali, srećom po nas, ona je to rešila u tišini doma svoga i na probama je bila perfektna. Zato rekosmo sami sebi: Biće ovo dobro! Idemo dalje!“
Upravo negde oko Savindana počela je da šmrca i vila Vanja. Šta sad?! To da se ona razboli, nismo ni uzimali u razmatranje, ali šta ako šmrcajući, razbaca viruse okolo, ako se razbole ostali glumci, režiseri, kafe kuvarice… Samo smo hladnokrvno odmahnuli glavom, spremili maramice i rekli: „Ono što nas ne ubije, čini nas jačima! Idemo dalje!“
Kao i obično, one sa kojima nije bilo problema, kao što su Anja, Tatjana, Milica, Marskovci Boris i David, Zoran, Jelena, Edo, Dejan, Bojan, Boris (dobro, kod Borisa Šarčevića i Bojana Popovića mi malo tastatura poskoči, ali nećemo se sad još i na to vraćati)… njih tek pomenemo, ali bolje tako. Što se manje o tebi piše, to si bolji! A, budući da su oni u većini, mi rekosmo lako: „Idemo dalje!“
Sad se već lakše diše. Na probama je bolja atmosfera. Ponekad i zapevamo. Sad samo čekamo taj dan, koji u stvari, nije taj dan, nego dan ranije,ali, kad smo sve ovo prebrodili, ostalo je „pesma“!
Očekujemo dolazak mnogih viđenih ljudi. Kao i uvek, biće tu mnogobrojni gosti, otac Dragan, kum, profesori i, naravno, tajanstvena gospođa u prvom redu.
Očekujemo i Vas!
A do tada…
„Idemo dalje!“
Slični Tekstovi
