мар 16
АКЦИЈА ЕКО – ПЛАНИНАРСКЕ СЕКЦИЈЕ
У суботу 11. марта изведена је, према плану еко-планинарске секције наше школе, акција пешачења „У СУСРЕТ ПРОЛЕЋУ“. На пешачење смо кренули од Малог Иђоша, уз обале Криваје до Бајше, и даље до Бачке Тополе. Дужина стазе пешачења је 21 километар. У предивној суботњој шетњи учествовало је 20 ученика, наставник Горан Андрић и планинарски водич Зоран Вукманов.
Сви учесници акције су успешно савладили предвиђену трасу пешачења.
феб 03
Премијера репризе
Премијера репризе
Боже мили, чуда великога!
Јали грми, јал’ се земља тресе,
Ја се бију у „Салају“ виле?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Нит’ се бију у „Салају“ виле,
Већ то грме ученици млади,
Славу школску они сад спремају.
Помаже им директорка наша.
Она купи колач славски један,
Она зове кума Милимира,
И још зове црквенога лица,
Часног оца Драгана Стокина
Да он обред у школи изврши!
Свијета се окупило много,
Сви кићени лијепи гости дошли
Да са нама прославу направе
И да нашу приредбу гледају!
Бјеше ту Вук, гуслар првак мали.
Затим Саша из разреда другог,
Од чувеног рода Ковачева!
Четвртаке предводи Славољуб,
А они га песмом лепо прате.
Ту бејаше и Евелин драга,
Што Јулијом прозваше је Вања,
Она своју виолину свира!
Хор наш славни мешовити пева,
Предводи га Хајналка Јелена,
Припомажу наставници добри
И педагог – б’јело грло славно!
А путник је од Пурчара Давор,
пут путује у свом времеплову,
пут путује кроз простор и време!
Он за тили часак један дође,
До жупана Стефана Немање,
До Ђачића Лазар момка младог
Који важну улогу имаше,
Да преправи сценарија грешке,
Сценарија грешке и омашке
И да свој текст неки нама каже.
Њега прати вијерна љубовца
Вјерна љуба Мими Иванковић ,
Жена славног Стефана Немање!
Краљица је то достојна једна,
Њу све понос и отменост красе.
На сцени је и син њихов драги,
Сава, Растко, Борис Шарчевићу,
Он им љуту бригу тешку зада.
Два монаха светогорска ту су:
Једно бјеше Поповићу Бојан,
А друго је Дејан Бошковићу,
Још и вила Вања болешљива,
Која пева грла болеснога,
Помажу јој у ношњама друге.
Једна друга- Каћа Живановић
Друга бјеше Татјана од Криса,
Тијаном је Славица крстише,
Треће бјеше Ања од Дражића,
А четврто Бакића Милица.
И петаци наши добри ту су.
Лијеп скеч један приказаху они.
Два имаху име краља једног
Славног краља црногорског Ниџе,
А треће је Душан Вукичевић.
Представници народа угарског
Пошту чине нашем светитељу.
Они песмом помажу весељу,
Радују се принчевом рођењу
И причају приче легендарне.
Омладина с путником направи
Селфи један на сцени модеран.
На селфију Кујунџија Зоран,
И Јелена од Рудића млада
И најмлађи Едине Арифи!
А Марсовци када су изашли,
Два Марсовца у скафандерима,
Једно бјеше Давид Шимоковић,
А друго је Борис Радаковић
Публици су очи засјенили
Од господског лица и одијела.
Правница је наша још довела
Фолклор лепи од „Младости“ КУД –а,
Лепотом је сцену зачинио,
А висином све нас надвисио,
Они лијепа кола одиграше!
Анђели су ту бијели били,
Обучени у чаршафе чисте,
Са свећама у рукама ходе.
Када ова приредба се сврши,
Тад профани наставише славље.
Трајало је до дуго у ноћи,
Још се приче о томе причају!
ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА
јан 25
„Идемо даље“
„Идемо даље“
или
„Све што може поћи наопако, поћи ће наопако!“
Ове године се пред школску славу наметало само једно питање: „Можемо ли нашминкати стару бабу?“, односно, можемо ли прошлогодишњу представу приказати у сасвим новом облику да нико од оних који буду гледали, не примети да је у питању реприза. И одговор смо убрзо добили: „Можемо!“ Трудећи се да направимо што бољу репризу, ми смо створили потпуно ново, оригинално позоришно дело и то оно у којем „ни камен на камену није остао“.
Ипак, није све ишло тако глатко! Било је много невоља које су нас пратиле на овом мукотрпном путу.
Jош нисмо ни дошли са распуста, а оне (невоље) већ су почеле. Наш сценограф и монтажер је, желећи да направи што бољи селфи, сломила руку. Колега Станковић је лепо рекао: „Кога је питала?!Ко јој је дао дозволу?!“ Но, добро, рекосмо: „Све невоље с тим! Идемо даље!“
Али, није се на томе завршило!
Главни глумац упао је у неки „Бермудски троугао“, па га данима нико није могао добити. Оно што се каже: „Нит’ се јавља, нити паре шаље!“ На крају се испоставило да је он, сиромах, био болестан, али шта то нама значи. Њега нема, а пробе морају да почну. „The show must go on!” Хтели – не хтели, нашли смо му замену и рекли: „Идемо даље! Имамо талентованих ученика, лако ћемо!“ Тако и би! Уместо Бојана – Давор! И кренусмо с мртве тачке.
Али, ни ту не би крај мукама!
Будући да је Ученик 1 постао Путник, Ученик 2 морао је да постане Ученик 1, Краставац из филма, постао статиста, па „ногом у тур“ (да ли смо смели ово да кажемо?) избачен из представе, Маја уместо Драгане, па опет Драгана, један анђео постао Девојка у ношњи 3, сад фали анђео, скакач бели Г6…добро, признајемо, сад смо већ претерали, али скоро… Као што можете приметити, све смо решили на врло једноставан начин и – „Идемо даље!“
Када смо почели са пробама, ствари су кренуле као подмазане. Ако сте мислили, да је у филму показао врхунце свог глумачког талента, требало би да га видите на даскама које живот значе! Вероучитељ Лазар и његове импровизације! Чим је изашао на сцену, почео је да говори текст, То само по себи не би било лоше, на крају крајева, глумац то и ради, то му је у опису посла. Али, авај, који текст је почео да говори?! Иако је тврдио да је оно што смо ми крстили као импровизације, пажљиво увежбано код куће, пред огледалом, ми, ипак, сматрамо да је тај плод његове маште настајао на лицу места. Као доказ за ову тврдњу наводимо чињеницу да је тај текст сваки пут био другачији. А ученицима је било све теже да га прате. Њихове главе окретале су се око вратова у смеру казаљке на сату за триста шездесет степени. Једва некако похватасмо конце и рекосмо: „Идемо даље!“
Вероучитељица Мирјана, супруга Стефана Немање, такође је имала неких проблемчића са текстом и римама, али, срећом по нас, она је то решила у тишини дома свога и на пробама је била перфектна. Зато рекосмо сами себи: Биће ово добро! Идемо даље!“
Управо негде око Савиндана почела је да шмрца и вила Вања. Шта сад?! То да се она разболи, нисмо ни узимали у разматрање, али шта ако шмрцајући, разбаца вирусe около, ако се разболе остали глумци, режисери, кафе куварице… Само смо хладнокрвно одмахнули главом, спремили марамице и рекли: „Оно што нас не убије, чини нас јачима! Идемо даље!“
Као и обично, оне са којима није било проблема, као што су Ања, Татјана, Милица, Марсковци Борис и Давид, Зоран, Јелена, Едо, Дејан, Бојан, Борис (добро, код Бориса Шарчевића и Бојана Поповића ми мало тастатура поскочи, али нећемо се сад још и на то враћати)… њих тек поменемо, али боље тако. Што се мање о теби пише, то си бољи! А, будући да су они у већини, ми рекосмо лако: „Идемо даље!“
Сад се већ лакше дише. На пробама је боља атмосфера. Понекад и запевамо. Сад само чекамо тај дан, који у ствари, није тај дан, него дан раније,али, кад смо све ово пребродили, остало је „песма“!
Очекујемо долазак многих виђених људи. Као и увек, биће ту многобројни гости, отац Драган, кум, професори и, наравно, тајанствена госпођа у првом реду.
Очекујемо и Вас!
А до тада…
„Идемо даље!“
јан 13
Почетак наставе у другом полугодишту
Према школском календару за 2016/2017. год. први наставни дан, у другом полугодишту, је понедељак, 16. јануар 2017. године.
* прва смена (8:00) – ученици од 1 до 4 разреда, ученици 5ц, 6ц, 7ц, 8ц разреда,
* друга смена (14:00) – ученици 6а, 6б, 7а, 7б, 8а, 8б разреда.
НАПОМЕНА: Настава у уторак се одвија по распореду за петак.
дец 16
ОШ „Ђуро Салај“ у Суботици добија фискултурну салу
Суботица, 16. децембар 2016. године – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије Ненад Иванишевић обишао је данас у Суботици објекат у оквиру Основне школе „Ђуро Салај“ у којем ће бити изграђена фискултурна сала.
дец 15
ДАН ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ
Дана 14. 12. 2016. у оквиру пројекта „Здраво Растимо“ реализован је ДАН ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ.
Дан смо започели са здравом ужином из кантине:
У 17 сати посетиоци су уживали у здравим производима наших ДИВНИХ И ДРАГИХ ГОСТИЈУ:
„БИО КУТАК“
„МЕЛА ФРУИТ“
„ЗЕЛЕНИ СОКОВИ“
„АРТОС ПЕКАРА“
„ДАРАЗСАЦ КЛАРА“
ПРЕДУЗЕТНИК
„ШИПРАГА ИГОР“
ПРЕДУЗЕТНИК
„КРИСТИНА ЗАРИЋ“ ПРЕДУЗЕДНИК
Свима се срдачно захваљујемо на учешћу и дивној презентацији производа здраве хране.
Ту је био и штанд нашег пројектног тима на челу са наставницом Мелитом Остојић:
Посетиоци су уживали и у узложби фотографија и ликовних радова наших ученика и наставника:
И на крају премијера филма:
„Ал’ се некад добро јело, баш!“
Филм ћемо објавити након завршетка пројекта.
ДАН ЗДРАВЕ ИСХРАНЕ, 14. 12. 2016. ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА
PRILOG NA PANNON RTV
дец 13
У ишчекивању „Оскара“…
У ишчекивању „Оскара“…
(како смо снимали филм)
Муке по краставцу!
Још нисмо поштено ни сварили све оне ђаконије од завршног дана Етно недеље, а већ нас је у понедељак чекао нови задатак.
Снимање филма! Ситница!
Цела прошла недеља протекла је у том знаку. Филм под називом „Ал’ се некад добро јело, баш!“ део је пројекта „Здраво растимо“ у који је наша школа, благо нама, укључена.
Полазна тачка, основа на којој ће се градити цела прича, била је писање сценарија. Ништа лакше!
Мало тежи задатак – подела улога! Иако се пријавио велики број деце, јер сви су хтели да глуме у филму, или бар да изостану са понеког часа, и овај задатак обављен је прилично лако. Бојали смо се како ће вероучитељу Лазару, због његових младих година, „лећи“ улога оца који је преживео инфаркт, али испоставило се да је он недостатак седих власи лако надокнадио глумачким талентом. Јадничак, није ни свестан да ће сада до краја свог просветарског радног века морати да глуми. Учитељица Наташа је и сама закључила да је њој лако да буде забринута, јер је то “улога њеног живота“. Но, било како било, она се већ спрема за црвени тепих. Кад погледате филм, схватићете да то није преурањено.
На сету је владала добра атмосфера и све је протекло релативно лако… А онда се поставило главно питање – питање свих питања – Ко ће бити КРАСТАВАЦ?! Шапутали смо оно што нико није смео гласно да изговори! Још нико није преузео на себе ту одговорност! Нико се још није усудио! И они који би прихватили, убрзо би одустајали. Једни су сматрали да тој улози нису дорасли, други, пак, да их та улога није достојна. Неки су били на ивици плача, други смеха… А онда се јавио ОН! Златни, да не кажемо, зелени момак – Оливер Јовановић! Обучен у своје КРАСТАВАЦ – ОДЕЛО, пре је личио на неког СУПЕРХЕРОЈА, него на поврће које свако од нас има у башти. И мисија му је била херојска! Сада, када имамо њега, снимање је лако приведено крају.
Последњи задатак, испоставило се најтежи, била је монтажа. Сатима и сатима сецкали смо, лепили, изостављали, па опет враћали… Да не бисмо били дисквалификовани, требало је два сата снимљеног материјала преточити у пет минута. О, муко режисерска! На крају смо, успели, уштеђене су и последње две секунде. Труд се исплатио.
Сада сви држимо палчеве да освојимо прво место и донесемо нашој школи славу, углед и вредне награде.
Држите их и ви! За „Оскара“!
ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА „Ал’ се некад добро јело, баш!“ 12. 12. 2016.
