mar 16
AKCIJA EKO – PLANINARSKE SEKCIJE
U subotu 11. marta izvedena je, prema planu eko-planinarske sekcije naše škole, akcija pešačenja „U SUSRET PROLEĆU“. Na pešačenje smo krenuli od Malog Iđoša, uz obale Krivaje do Bajše, i dalje do Bačke Topole. Dužina staze pešačenja je 21 kilometar. U predivnoj subotnjoj šetnji učestvovalo je 20 učenika, nastavnik Goran Andrić i planinarski vodič Zoran Vukmanov.
Svi učesnici akcije su uspešno savladili predviđenu trasu pešačenja.
feb 03
Premijera reprize
Premijera reprize
Bože mili, čuda velikoga!
Jali grmi, jal’ se zemlja trese,
Ja se biju u „Salaju“ vile?
Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
Nit’ se biju u „Salaju“ vile,
Već to grme učenici mladi,
Slavu školsku oni sad spremaju.
Pomaže im direktorka naša.
Ona kupi kolač slavski jedan,
Ona zove kuma Milimira,
I još zove crkvenoga lica,
Časnog oca Dragana Stokina
Da on obred u školi izvrši!
Svijeta se okupilo mnogo,
Svi kićeni lijepi gosti došli
Da sa nama proslavu naprave
I da našu priredbu gledaju!
Bješe tu Vuk, guslar prvak mali.
Zatim Saša iz razreda drugog,
Od čuvenog roda Kovačeva!
Četvrtake predvodi Slavoljub,
A oni ga pesmom lepo prate.
Tu bejaše i Evelin draga,
Što Julijom prozvaše je Vanja,
Ona svoju violinu svira!
Hor naš slavni mešoviti peva,
Predvodi ga Hajnalka Jelena,
Pripomažu nastavnici dobri
I pedagog – b’jelo grlo slavno!
A putnik je od Purčara Davor,
put putuje u svom vremeplovu,
put putuje kroz prostor i vreme!
On za tili časak jedan dođe,
Do župana Stefana Nemanje,
Do Đačića Lazar momka mladog
Koji važnu ulogu imaše,
Da prepravi scenarija greške,
Scenarija greške i omaške
I da svoj tekst neki nama kaže.
Njega prati vijerna ljubovca
Vjerna ljuba Mimi Ivanković ,
Žena slavnog Stefana Nemanje!
Kraljica je to dostojna jedna,
Nju sve ponos i otmenost krase.
Na sceni je i sin njihov dragi,
Sava, Rastko, Boris Šarčeviću,
On im ljutu brigu tešku zada.
Dva monaha svetogorska tu su:
Jedno bješe Popoviću Bojan,
A drugo je Dejan Boškoviću,
Još i vila Vanja bolešljiva,
Koja peva grla bolesnoga,
Pomažu joj u nošnjama druge.
Jedna druga- Kaća Živanović
Druga bješe Tatjana od Krisa,
Tijanom je Slavica krstiše,
Treće bješe Anja od Dražića,
A četvrto Bakića Milica.
I petaci naši dobri tu su.
Lijep skeč jedan prikazahu oni.
Dva imahu ime kralja jednog
Slavnog kralja crnogorskog Nidže,
A treće je Dušan Vukičević.
Predstavnici naroda ugarskog
Poštu čine našem svetitelju.
Oni pesmom pomažu veselju,
Raduju se prinčevom rođenju
I pričaju priče legendarne.
Omladina s putnikom napravi
Selfi jedan na sceni moderan.
Na selfiju Kujundžija Zoran,
I Jelena od Rudića mlada
I najmlađi Edine Arifi!
A Marsovci kada su izašli,
Dva Marsovca u skafanderima,
Jedno bješe David Šimoković,
A drugo je Boris Radaković
Publici su oči zasjenili
Od gospodskog lica i odijela.
Pravnica je naša još dovela
Folklor lepi od „Mladosti“ KUD –a,
Lepotom je scenu začinio,
A visinom sve nas nadvisio,
Oni lijepa kola odigraše!
Anđeli su tu bijeli bili,
Obučeni u čaršafe čiste,
Sa svećama u rukama hode.
Kada ova priredba se svrši,
Tad profani nastaviše slavlje.
Trajalo je do dugo u noći,
Još se priče o tome pričaju!
GALERIJA FOTOGRAFIJA
jan 25
„Idemo dalje“
„Idemo dalje“
ili
„Sve što može poći naopako, poći će naopako!“
Ove godine se pred školsku slavu nametalo samo jedno pitanje: „Možemo li našminkati staru babu?“, odnosno, možemo li prošlogodišnju predstavu prikazati u sasvim novom obliku da niko od onih koji budu gledali, ne primeti da je u pitanju repriza. I odgovor smo ubrzo dobili: „Možemo!“ Trudeći se da napravimo što bolju reprizu, mi smo stvorili potpuno novo, originalno pozorišno delo i to ono u kojem „ni kamen na kamenu nije ostao“.
Ipak, nije sve išlo tako glatko! Bilo je mnogo nevolja koje su nas pratile na ovom mukotrpnom putu.
Još nismo ni došli sa raspusta, a one (nevolje) već su počele. Naš scenograf i montažer je, želeći da napravi što bolji selfi, slomila ruku. Kolega Stanković je lepo rekao: „Koga je pitala?!Ko joj je dao dozvolu?!“ No, dobro, rekosmo: „Sve nevolje s tim! Idemo dalje!“
Ali, nije se na tome završilo!
Glavni glumac upao je u neki „Bermudski trougao“, pa ga danima niko nije mogao dobiti. Ono što se kaže: „Nit’ se javlja, niti pare šalje!“ Na kraju se ispostavilo da je on, siromah, bio bolestan, ali šta to nama znači. Njega nema, a probe moraju da počnu. „The show must go on!” Hteli – ne hteli, našli smo mu zamenu i rekli: „Idemo dalje! Imamo talentovanih učenika, lako ćemo!“ Tako i bi! Umesto Bojana – Davor! I krenusmo s mrtve tačke.
Ali, ni tu ne bi kraj mukama!
Budući da je Učenik 1 postao Putnik, Učenik 2 morao je da postane Učenik 1, Krastavac iz filma, postao statista, pa „nogom u tur“ (da li smo smeli ovo da kažemo?) izbačen iz predstave, Maja umesto Dragane, pa opet Dragana, jedan anđeo postao Devojka u nošnji 3, sad fali anđeo, skakač beli G6…dobro, priznajemo, sad smo već preterali, ali skoro… Kao što možete primetiti, sve smo rešili na vrlo jednostavan način i – „Idemo dalje!“
Kada smo počeli sa probama, stvari su krenule kao podmazane. Ako ste mislili, da je u filmu pokazao vrhunce svog glumačkog talenta, trebalo bi da ga vidite na daskama koje život znače! Veroučitelj Lazar i njegove improvizacije! Čim je izašao na scenu, počeo je da govori tekst, To samo po sebi ne bi bilo loše, na kraju krajeva, glumac to i radi, to mu je u opisu posla. Ali, avaj, koji tekst je počeo da govori?! Iako je tvrdio da je ono što smo mi krstili kao improvizacije, pažljivo uvežbano kod kuće, pred ogledalom, mi, ipak, smatramo da je taj plod njegove mašte nastajao na licu mesta. Kao dokaz za ovu tvrdnju navodimo činjenicu da je taj tekst svaki put bio drugačiji. A učenicima je bilo sve teže da ga prate. Njihove glave okretale su se oko vratova u smeru kazaljke na satu za trista šezdeset stepeni. Jedva nekako pohvatasmo konce i rekosmo: „Idemo dalje!“
Veroučiteljica Mirjana, supruga Stefana Nemanje, takođe je imala nekih problemčića sa tekstom i rimama, ali, srećom po nas, ona je to rešila u tišini doma svoga i na probama je bila perfektna. Zato rekosmo sami sebi: Biće ovo dobro! Idemo dalje!“
Upravo negde oko Savindana počela je da šmrca i vila Vanja. Šta sad?! To da se ona razboli, nismo ni uzimali u razmatranje, ali šta ako šmrcajući, razbaca viruse okolo, ako se razbole ostali glumci, režiseri, kafe kuvarice… Samo smo hladnokrvno odmahnuli glavom, spremili maramice i rekli: „Ono što nas ne ubije, čini nas jačima! Idemo dalje!“
Kao i obično, one sa kojima nije bilo problema, kao što su Anja, Tatjana, Milica, Marskovci Boris i David, Zoran, Jelena, Edo, Dejan, Bojan, Boris (dobro, kod Borisa Šarčevića i Bojana Popovića mi malo tastatura poskoči, ali nećemo se sad još i na to vraćati)… njih tek pomenemo, ali bolje tako. Što se manje o tebi piše, to si bolji! A, budući da su oni u većini, mi rekosmo lako: „Idemo dalje!“
Sad se već lakše diše. Na probama je bolja atmosfera. Ponekad i zapevamo. Sad samo čekamo taj dan, koji u stvari, nije taj dan, nego dan ranije,ali, kad smo sve ovo prebrodili, ostalo je „pesma“!
Očekujemo dolazak mnogih viđenih ljudi. Kao i uvek, biće tu mnogobrojni gosti, otac Dragan, kum, profesori i, naravno, tajanstvena gospođa u prvom redu.
Očekujemo i Vas!
A do tada…
„Idemo dalje!“
jan 13
Početak nastave u drugom polugodištu
Prema školskom kalendaru za 2016/2017. god. prvi nastavni dan, u drugom polugodištu, je ponedeljak, 16. januar 2017. godine.
* prva smena (8:00) – učenici od 1 do 4 razreda, učenici 5c, 6c, 7c, 8c razreda,
* druga smena (14:00) – učenici 6a, 6b, 7a, 7b, 8a, 8b razreda.
NAPOMENA: Nastava u utorak se odvija po rasporedu za petak.
dec 16
OŠ „Đuro Salaj“ u Subotici dobija fiskulturnu salu
Subotica, 16. decembar 2016. godine – Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije Nenad Ivanišević obišao je danas u Subotici objekat u okviru Osnovne škole „Đuro Salaj“ u kojem će biti izgrađena fiskulturna sala.
dec 15
DAN ZDRAVE ISHRANE
Dana 14. 12. 2016. u okviru projekta „Zdravo Rastimo“ realizovan je DAN ZDRAVE ISHRANE.
Dan smo započeli sa zdravom užinom iz kantine:
U 17 sati posetioci su uživali u zdravim proizvodima naših DIVNIH I DRAGIH GOSTIJU:
„BIO KUTAK“
„MELA FRUIT“
„ZELENI SOKOVI“
„ARTOS PEKARA“
„DARAZSAC KLARA“
PREDUZETNIK
„ŠIPRAGA IGOR“
PREDUZETNIK
„KRISTINA ZARIĆ“ PREDUZEDNIK
Svima se srdačno zahvaljujemo na učešću i divnoj prezentaciji proizvoda zdrave hrane.
Tu je bio i štand našeg projektnog tima na čelu sa nastavnicom Melitom Ostojić:
Posetioci su uživali i u uzložbi fotografija i likovnih radova naših učenika i nastavnika:
I na kraju premijera filma:
„Al’ se nekad dobro jelo, baš!“
Film ćemo objaviti nakon završetka projekta.
DAN ZDRAVE ISHRANE, 14. 12. 2016. GALERIJA FOTOGRAFIJA
PRILOG NA PANNON RTV
dec 13
U iščekivanju „Oskara“…
U iščekivanju „Oskara“…
(kako smo snimali film)
Muke po krastavcu!
Još nismo pošteno ni svarili sve one đakonije od završnog dana Etno nedelje, a već nas je u ponedeljak čekao novi zadatak.
Snimanje filma! Sitnica!
Cela prošla nedelja protekla je u tom znaku. Film pod nazivom „Al’ se nekad dobro jelo, baš!“ deo je projekta „Zdravo rastimo“ u koji je naša škola, blago nama, uključena.
Polazna tačka, osnova na kojoj će se graditi cela priča, bila je pisanje scenarija. Ništa lakše!
Malo teži zadatak – podela uloga! Iako se prijavio veliki broj dece, jer svi su hteli da glume u filmu, ili bar da izostanu sa ponekog časa, i ovaj zadatak obavljen je prilično lako. Bojali smo se kako će veroučitelju Lazaru, zbog njegovih mladih godina, „leći“ uloga oca koji je preživeo infarkt, ali ispostavilo se da je on nedostatak sedih vlasi lako nadoknadio glumačkim talentom. Jadničak, nije ni svestan da će sada do kraja svog prosvetarskog radnog veka morati da glumi. Učiteljica Nataša je i sama zaključila da je njoj lako da bude zabrinuta, jer je to “uloga njenog života“. No, bilo kako bilo, ona se već sprema za crveni tepih. Kad pogledate film, shvatićete da to nije preuranjeno.
Na setu je vladala dobra atmosfera i sve je proteklo relativno lako… A onda se postavilo glavno pitanje – pitanje svih pitanja – Ko će biti KRASTAVAC?! Šaputali smo ono što niko nije smeo glasno da izgovori! Još niko nije preuzeo na sebe tu odgovornost! Niko se još nije usudio! I oni koji bi prihvatili, ubrzo bi odustajali. Jedni su smatrali da toj ulozi nisu dorasli, drugi, pak, da ih ta uloga nije dostojna. Neki su bili na ivici plača, drugi smeha… A onda se javio ON! Zlatni, da ne kažemo, zeleni momak – Oliver Jovanović! Obučen u svoje KRASTAVAC – ODELO, pre je ličio na nekog SUPERHEROJA, nego na povrće koje svako od nas ima u bašti. I misija mu je bila herojska! Sada, kada imamo njega, snimanje je lako privedeno kraju.
Poslednji zadatak, ispostavilo se najteži, bila je montaža. Satima i satima seckali smo, lepili, izostavljali, pa opet vraćali… Da ne bismo bili diskvalifikovani, trebalo je dva sata snimljenog materijala pretočiti u pet minuta. O, muko režiserska! Na kraju smo, uspeli, ušteđene su i poslednje dve sekunde. Trud se isplatio.
Sada svi držimo palčeve da osvojimo prvo mesto i donesemo našoj školi slavu, ugled i vredne nagrade.
Držite ih i vi! Za „Oskara“!
GALERIJA FOTOGRAFIJA „Al’ se nekad dobro jelo, baš!“ 12. 12. 2016.
