Pred slavu život je tekao svojim uobičajenim tokom.

Upravo ovako…

Žitije Svetog Đure Prepodobnog

​Bejaše to u Severnoj Zemlji, u Manastiru Svetog Đure Salaja. Zapravo je to bila lavra sačinjena od malog i velikog Đure. Manastir je osnovao red prosvetnih radnika, koji se beše zavetovao na siromaštvo i asketski život.

Od davnina su pri manastirima otvarane škole, pa ni ovaj naš ne beše izuzetak. U njega su svakoga dana dolazila deca iz obližnjeg sela Peti Kvartirijum. Selo je nosilo to ime još iz doba Rimljana. Deca su se veselila dolasku u manastir jer su tu obasipana pažnjom i ljubavlju. Tu su se proučavale prirodne i društvene nauke  i veštine. Bavilo se gimnasticiranjem, učilo veronauci, a od umetnosti su se negovale slikarstvo, muzika i u poslednje vreme, naročito, drama. Moramo pomenuti da u njemu beše razvijena prepisivačka delatnost, po ugledu na Resavsku, naročito za vreme nekih kontrolnih vežbanija.

Veliki ktitor manastira beše jedan viteški red iz Pruskog kraljevstva koji obeća pozamašnu sumu u denarijumima i srebrnjacima, od koje bi se imale izgraditi prostorije potrebne za vežbu i učenje.

Manastirom upravljaše igumanija mati Mimica, gospođa pobožna i razumna. U prvoj mladosti ona je bila posvećena prirodnim naukama, naročito biosu, ali sada više nemaše vremena za to od  manastirskih poslova.

Odmah do njene kelije, bile su smeštene kelije još četiri redovnice. Sestra Rada vodiše računa o organizaciji manastirskog života, najviše o dolasku u manastir te seoske dečice, koja njoj bejahu posebno mila. Ona jedina nosaše titulu pedagogusa. O tipiku  i krmčijama staraše se sestra Dijana i uvek se strogo držaše zakonopravila. U mladosti, pardon, u ,,Mladosti“ bejaše se bavila narodnim igrama, te je mogla doprineti svakodnevnim poslovima i na taj način. Dve redovnice sestre  Slavica i Lidija brinuše o manastirskim dobrima i metohiji.

Prva među jednakima, odmah do igumanije, beše predsednica manastirskog odbora  sestra Slavica, žena za svetlom, kako je samu sebe zvala, jer za vreme manastirske slave, ona određivaše kada će biti mrak, a kada svetlo.

Iako je manastir bio pretežno ženski, u njega je redovno, kakvim poslom, dolazila i muška čeljad. Ne bejaše ih mnogo, ali su zapamćeni kao bratstvo sledbenika veštine šutiranja lopte nogom. U vreme kad počinje naša priča, od muških je naročito koristan bio učitelj vere brat Jovan, pravedan i častoljubiv, ali u stopu za njim iđaše i jednako se za sveopšte dobro zalagaše i učitelj gimnastike brat Slobodan. Vrli monah Dragan i njegovi patuljci brinuše se o tehnici. Svojim glasom pojca veliki doprinos službama davaše kaluđer Đorđe, koji je proučavao historiju, učiteljicu života.

Dostojanstvenim držanjem i prefinjenom lepotom svog lika, izdvajaše se učiteljica vere Mirjana, u monaštvu nazvana Mimi, koja je svake godine birana za kraljicu slave, premda među prosvetarkama nema kraljice, ni sluškinje, ni dvorkinje, ni gospodarice. One su sve jednake i, uzimajući prosvetarski postrig, tako su se i zavetovale da se niko neće isticati u ovozemaljskim počastima.

Dve velikomučenice – sestre Nataša i Ljubica bile su nadaleko poznate kao vrsne glumice, te su već učestvovale u ranijim predstavama i filmovima. Njihov doprinos našoj priči bejaše nemerljiv i u drugim sferama. Jedna se isticaše lepim pisanijem, a druga graditeljskim umećem.

Podvižnice Jela i Melita bile su potomci Rada Neimara. One se predano baviše građevinskim radovima i nekim starim zanatima kojih danas gotovo više i nema. Izrađivale su ne samo zamak, već i sitno pokućstvo, topile metal, pravile srebrni escajg, štitove, mačeve, sekire, štavile su kožu…

Ako im dosadi da čekaju Pruse, one će same napraviti onu, već pomenutu,  vežbaonu. Bio bi to podvig dostojan njihovog imena.

I na kraju iskušenica sestra Mirjana, koja je u najnovije vreme dobila zadatak da vodi elektronsku pisarnicu samog manastira i da podučava i ostale sestre istom poslu, te su ljudi pomalo počeli da izbegavaju  e-golubove pismonoše koja im ona redovno slaše.

Svi žitelji manastira sada predano rade na jednom zadatku – pripremi školske slave.​ Da li će se snaći? Kako će sve proteći? Hoće li opravdati očekivanja koja su iz godine u godinu sve veća?

Napred mali trudbenici!

Ne sklanjajte pogled sa cilja!

Jer vreme je blizu…

Ovo pisah ja, koja se zavetovah vrlini skromnosti, te neću pisati o sebi, jer to ne bi bilo skladateljno sa lepim vaspitanijem.

Pisah svojeručno, svojom kaligrafijom, koja ne ličaše ni na jedno poznato pismo (ni grečesko, ni feničansko, ali ni na hijeroglife).

                Pisah uoči Savindana Leta Gospodnjeg 2019.

vaš letopisac sestra Vanja

Plan aktivnosti učenika u toku dečije nedelje:

PLAN AKTIVNOSTI ZA UČENIKE MLAĐIH RAZREDA

PLAN AKTIVNOSTI ZA UČENIKE STARIJIH RAZRED

Akcija eko-planinarske sekcije povodom obeležavanja dečije nedelje PALIĆKO JEZERO-06.10.2018.

28. 09. 2018.

U okviru sportske nedelje u našoj školi obeležen je i Evropski školski sportski dan.

Obeležen Evropski školski sportski dan

Izveštaj

Dan pešačenja, Majdan 15. 09. 2018.

P O Z I V N I C A
za učešće na akciji 

Dan pešačenja u Srbiji je sportsko rekreativna manifestacija koju 15. 09. 2018. organizuju planinarski klubovi u Srbiji pod pokroviteljstvom Planinarskog saveza Srbije , Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Cilj manifestacije je podsticanje zdravih životnih navika, ukazivanje na značaj kretanja za unapređenja zdravlja i radne sposobnosti, socijalizacija i razvoj turističkih potencijala kroz uređenje i eksploataciju uređenih pešačkih puteva u Srbiji.
Pozivamo đake i njihove nastavnike kao i roditelje da se pridruže koloni planinara koji će 15.09.2018. u prepodnevnim satima pešačiti neposrednom okolinom našeg grada.
Srdačno Vas očekujemo da uzmete učešće u ovoj manifestaciji.

                                                                                                                         Planinarski Savez Srbije

Učenici, roditelji i nastavnici osnovne škole „Đuro Salaj“ pešačiće na stazi broj 2. u organizaciji Planinarskog sportskog kluba „SPARTAK“ iz Subotice.

 Vreme izvođenja akcije: Subota, 15.09.2018.god.

Mesto okupljanja: Plato ispred Hale sportova u 8:45 časova Početak pešačenja: 9.00 časova

Trasa pešačenja: Hala sportova – Široki progon – jezero Majdan – Hala sportova.
Ukupna dužina staze: 11 km
vodič: Đorđe Radulović

Potrebna oprema: Udobna obuća i odeća, ranac,  hrana i voda. 

Nastup naših učenika na gradskom trgu u okviru proslave Dana grada 01. 09. 2018. god.

Dan grada, 01.09.2018. god.

Film rađen po motivima tragedije Vilijema Šekspira „Romeo i Julija“, u čijoj realizaciji su učestvovali svi maturanti, nastavnici i zaposleni u OŠ „Đuro Salaj“ prikazan je u okviru završne svečanosti maturanata, 15. juna, na Otvorenom univerzitetu,  u 15 časova.

Šta o filmu kaže jedna od autorki filma za sajt SUBOTICA.COM:

Vanja Tomović

O filmu na SUBOTICA.INFO:

Premijera otkačenog filma Romeo i Julija

Reakcije naših kolega na film:

Poslanica autorima

Šta sam danas naučila?!

Svi smo svesni da živimo u dobu ekspanzije različitih tehnoloških dostignuća i da su ona, zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi negde na Istoku, prilično dostupna svima nama. Svi smo svesni i da su naša deca konzumenti raznoraznih društvenih mreža koje, na žalost, ne mogu ni sve da pobrojim niti da ih popamtim. Svesni smo i toga da uz table često vise platna za videobim i da su računari postali deo učionica.

Nastavnici pohađaju seminare za unapređenje rada pomoću kompijuterskih sredstava, ali se u praksi znanja vrlo retko koriste, što njihovom (našom) krivicom, što zbog nedostatka realnog konteksta seminara.

Ipak, danas, po prvi put sam videla savršen, perfektan, božansvtven, duhovit i edukativan spoj pedagošknje funkcije, pop kulture, istorije filma i književnog dela. Zaista sam posetila mnogo matura i ono što me je uvek zamaralo jeste pristup svečanim događajima koji uvek liče na onaj iz filma „Tito i ja“ ili na klasične komunističke proslave dana rada i drugih prigodnih prilika. Neko nešto otpeva, neko odrecituje pesmu ili dve, onda se drži govor kojem uglavno svi štopaju vreme i samo čekaju da pojedu ono prase koje se pripremilo i zbog kojeg su, uostalom, svi i došli. Bila sam razočarana zanemarivanjem osnovne ideje mature, a to je da se naglasi da se još jedna generacija opismenila. Još jedna generacija je naučila, ne da stavi maskaru i hoda na štiklama, već da zna nešto o slovu, knjizi, datumu itd. Vrlo retko, ili bolje reći nikad nisam imala priliku da vidim da je to cilj mature.

Film „Romeo i Julija“ koji je osmislila koleginica Vanja Tomović nam je dao posebnu priliku da jedan klasičan šekspirovski siže pogledamo iz različitih filmskih perspektiva. Ideja da se dramska radnja predstavi kroz film, tačnije kroz istoriju filma je genijalna. Poznato nam je da su deca prijemčljivija za film no za knjigu, te se ovim postupkom svako dete bolje približavalo samoj radnji. Činjenica da su akteri takođe učenici dodatno produbljuje vezu sa književnim delom. Uz to, sigurna sam da mnogi od dece, pa i nas odraslih ne poznaju baš najbolje istoriju filma. Osvrtanje na velika imena u filmskoj umetnosti poput Hičkoka i Čarli Čaplina, kao i pominjanje velikih filmskih hitova poput „Kazablanke“, „Prohujalo sa vihorom“, „Titanika“, i uvođenje književnih junaka Šerloka Homsa i Poaroa Agate Kristi nam je pružilo priliku da svako od nas bude emotivno ili na bilo koji drugi način ushićen i dirnut. Osvrti na fenomene televizijskih serija (španskih, indijskih i turskih) koje prate bake, tetke i strinke je učinilo film prijemčljiv čak i za one koji ne vole toliko klasiku i uz to je postignut specifičan humoristički efekat. Poseban kvalitet daje dijalog sa Šekspirom koji iz svoje perspektive komentariše filmske žanrove i uočava sličnosti i razlike sa svojim delom, čime ujedno ističe svevremenost svog dela i insistira na neprevaziđenosti svojih drama. Šale u filmu su pre svega intelektualno motivišuće, dopadljive i duhovite. One nas teraju da povezujemo književnost, film i život. Zahtevaju od vas da ste pročitali lektiru i bili konzumenti filmske industrije. U filmu nema napornih i „dosadnih“ naracija na koje smo obično bili osuđivani u ovim prilikama. On nam govori bez patetike o đacima koji su se trudili da sa nastavinicima prirede ovako dragoceno delo. Nisu izgovorene sladunjava reči o završetku školovanja, ali je kruna završetka sasvim jasno prisutna u ovakvom projektu.

Davno se nisam toliko nasmejala pametnim komentarima i šalama, divila odličnoj glumi đaka i oduševljavala višeslojnosti nekog dela. Svaka čast autorima! Živeli i dugo nam ovako stvarali! Vi treba da držite seminare svima nama i da nas naučite ovakvom pristupu, entuzijazmu, trudu i radu!

                                                                                                                                   Vaša Isidora A. Stambolić

      E, al istorija filma kroz priču o Romeu i Juliji, fenomenalno! Ja bih se sad upisao tu da učim, samo da mi napravite tako svečan ispraćaj!  I bio bih veooooma ponosan! Al već jesam jersam bar malo bio dio te ekipe, a vi mi pokazujete toliko pažnje i ljubavi kao da sam sa vama svaki dan!
Zaista je nevjerovatno družiti se sa vama, toliko predobrih ljudi na jednom mjestu! Vjerujem da ostali đaci sad jedva čekaju da završe školu, da bi i njima napravili takav ispraćaj!
Nakon ovog filma, da sam na mjestu sadašnjih osmaka, vratio bih se u prvi razred, i opet bih učio i opet bih se mučio, samo da na kraju ponovo doživim ta jtrenutak kada me tako svečano pratite!
Pojavitise u vašem filmu ili predstavi, postalo je gotovo jednaka čast kao i nositi Karađorđevu zvijezdu sa mačevima, prvogreda!
​     ,,Đura“ treba da se prekvalifikuje u OFPS (Osnovna filmska i pozorišna škola), definitivno!

​                                                                                                                                                                          LazarĐačić

Pozivnica za premijeru filma:

„Ponovo radi bioskop“ po motivima „Romea i Julije“, Vilijema Šekspira