OŠ "ĐURO SALAJ"

Oprostite autorki ovog teksta, bila je pod uticajem „Igre prestola“ i „Harija Potera“

Vanja Tomović

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Šta se dogodilo na Putu za Baj

Bilo je to u Osnovnom carstvu znanja „Đuro Salaj“, u vreme vladavine Velikog Magistra Mimice Andrić I. U tom carstvu, u ljubavi i slozi, živela su dva naroda: Mali Salajčići, željni svetlih zraka Sunca Znanja i Veliki Salajčići – Magistri. Za mir između ova dva naroda bila je zadužena pedagogus(kinja) Rada Čelebić.  O poštovanju zakona u  Carstvu, brinula se Dijana Juris Sarić.

Jedne zimske večeri zasedalo je Veće Magistara i pravilo plan o proslavi Carske slave. Odlučili su da rade predstavu po scanariju „Sveti Sava u potrazi za Neuništivim bedemom“,  za čije su se slatkorečje, ali i živost radnje, kao i motivaciju likova pobrinule Slavica Svetlopalić Kuzman i Vanja Cipelokradić Tomović. Sve to pratiće filmići i prezentacije (karakteristične za srednji vek) koje će osmisliti i montirati(i sve drugo potrebito učiniti) Mirjana Tastaturić Škobo.

Jedna od odluka ovog Veća odnosila se na rešavanje stambenog pitanja velikog župana Stefana Jovana Majstorovića Nemanje i njegove žene Presvetle kraljice Mirjane – Ane Ivanković.

Njih dvoje treba konačno da dobiju svoj dom, valjda su dugo bili podstanari, vreme je  da se skuće, a i treći sin je na putu. Velika Magistarka reče: „U redu, Carstvo će snositi troškove, podignite dvorac na Putu za Baj!“ Za glavnog neimara proglašena je Jela Rade Vukčević, već dokazana u sličnim poduhvatima. Odmah je napravila skice i planove, te je sledećeg dana na stotine malih  klesara, drvodelja, dunđera, molera… donelo svoje testere, sekire, stege… i prijavilo se u nadnicu. Pod budnim okom neimarke, zamak niknu dok si rekao: „Prestolonaslednikovica!“

Moglo se preći na unutrašnje uređenje. Veće magistara se složilo da  u pomoć pritekne Melita Zumbić Ostojić, članica Velikog reda Kreativne radionice. I odmah smo imali  ne samo kamin,  već i trodimenzionalnu vatru. Zadivljeno je Veće Magistara ogrejalo ruke na istoj. Onda su svi (i Mali i Veliki Salajčići) bili zaduženi za pokućstvo. Beše to veliki kuluk nametnut na raju. Bačvari i kačari doneše burad, bačve, kace i kačice pune vina i rakije. Ćilimarke su tresle svoje ćilime.   Stvorile su se tu  preslice za vunu, naćve za hleb, putir, voće iz egzotičnih  vrtića (plastično, ali, svejedno ukusno)… Na kaminu svećnjak i ikona…

I to beše pokućstvo u dvoru. Za higijenu na  dvoru brinuće sluškinje Tatjana, Nina i Tijana, a za dobro raspoloženje – dvorske dame Anja i Ana.

Kovači su neumorno svojim čekićima, nakovnjima, turpijama, sekačima… kovali plastične mačeve, sablje, štitove, oklope, duge bodeže (mahom preuzete od  maloletnog  Ilije). Kovali ih za pratnju župana – za Erika, Majkića i Marka. Oh, kako su to opasni momci, mrkih pogleda i brzi na sablji! Strah te uhvati kad ih pogledaš!

Vredne Salajčiće čekalo je još mnogo posla. Sada glavnu ulogu ponese Dijana Juris Sarić, koja je morala malo svoje pravničke poslove da zanemari zarad opšteg dobra. Ona postade glavni terzija, nadređena  brojnim krojačima, abadžijama, bojadžijama, opančarima, ćurčijama… Među njima brzinom i trudom istaknu se Nataša Kaligrafić Čabrić. Veće Magistara zadovoljno je trljalo ruke. Ne beše više nijedan glumac neobučen, da ne kažem go.

Za muziku će se pobrinuti, odluči Veće, Jelena od Hajnala, a za tehniku, fenjere, elektriku (jer elektrika  u srednjem veku beše sasvim uobičajena pojava) i za štošta drugo – Dragan Lepobrkić Stanković.

                    Ostala je još veoma važna odluka – kome će pripasti uloga naratora. Nisu Veliki Salajčići dugo većali. Jer, glasom, izražajnošću i jasnoćom svog govora istakoše se baš njih dve – Ljubica  Lepogrlić  Šušić i  Dijana Juris Sarić. 

Za glavnu ulogu jednoglasno bi izabran Vlado Vujković Bukvin, a  u program se uključiše i brojni Mali Salajčići, u ulogama anđela (Željana, Sara, Ana, Izabela, Milana, Ružica, Dragana),  furija (Adam, Anđela, Ričard, Nađa, Doris, Milana), drveća (Sergej, Ahmet, Miljan) , braće Nemanjića mlađih (Mateja, Nikola, Aco), braće Nemanjića starijih (David i David), lovca (Danijel), golubice (Viktorija), kuvara (Luka), starca (Boris)…

Veće Magistara moglo je da odahne…

„I što reče Veće Magistara

Na sastanku kod „Salaja Đure“,

Štogođ rekli kod Boga se steklo!“

I bi predstava. Najbolja koju Carstvo pamti. O njoj će se još dugo pričati u dalekim carstvima pozorišnim!

 Velika nam je čast i zadovoljstvo da Vas obavestimo da je naša škola OŠ “Đuro Salaj“ dobila poziv da predstavu “Sveti Sava u potrazi za Neuništivim bedemom” prikaže na sceni Dečjeg pozorišta. Predstava je nastala kao deo obeležavanja školske slave zajedničkim snagama nastavnka i učenika OŠ “Đuro Salaj“.

Tim povodom sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da se i na ovaj način bolje upoznate sa aktivnostima koje se realizuju kod nas.

Predstava će se odigrati u nedelju, 4. februara u 19.00, na sceni Dečjeg pozorišta.

31. JANUAR – “ODRASLI PUŠE I MENE GUŠE”

U Srbiji već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava se Nacionalni dan bez duvanskog dima.. Tim povodom Zavod za javno zdravlje – Subotica, organizovao je niz aktivnosti. Jedna od aktivnosti je i likovni konkurs za osnovce  “ODRASLI PUŠE I MENE GUŠE”. Na ovom konkursu učenici naše škole su postigli značajne rezultate:

Prvo mesto – Petra Matković, 3a razred, mentor Elvira Salma.

Drugo mesto – Lenke Rafai , 4c razred, mentor Hedviga Šoš.

Čestitamo učenicima i mentorima!

       Povodom Dana tolerancije  OŠ „Ivan Goran Kovaćić“ organizovala je foto konkurs pod nazivom „Sreća oko nas“. Na konkurs je pristiglo 36 fotografija iz četiri osnovne škole iz Subotice.

Nagrađene su dve učenice naše škole:

- Tatjana Horvat osvojila je prvo mesto u kokurencij od 5 do 8 razreda.

- Anja Aničić je osvojila specijalnu nagradu po odluci žirija.

Beograd, 25. oktobar 2017 – Konferencija programa „Zdravo Rastimo“ okupila je u Skupštini grada Beograda 80 nastavnika i profesora fizičkog vaspitanja iz 83 škole širom Srbije, koji su prisustvovali obuci o sprovođenju ovog programa edukacije, u okviru kog će ove godine 6.300 đaka sedmog razreda učiti o pravilnoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti. Nastavnici će biti nosioci projekta sedmu godinu zaredom, s ciljem da doprinesu odgajanju zdravijih generacija zajedno sa njegovim organizatorima, kompanijom Nestlé i Savezom za školski sport Srbije.

                                                        Učesnici su bili u prilici da čuju i praktičan primer dobre prakse iz prethodne sezone, od profesorke Melitte Ostojić, kordinatorke projekta u OŠ „Đuro Salaj“ iz Subotice, koja je iz prve ruke prenela iskustva rada na projektu u školskoj 2016/2017. godini.

Maleni Dario u ulozi superheroja u epizodi…

„ U tuđim cipelama“

              Žuljaju li vas cipele, dragi učenici?

              Nije to ništa! Obujte malo naše, pa da vidite kad vam počnu iskakati ne samo žuljevi, nego i svakakve druge „nožne“ napasti, poput kurjih očiju, uraslih nokata, ili, daleko bilo, neke gljivične infekcije.

              Sve ovo je, naravno, metafora kojom želimo da  opišemo posao profesora, a neki su imali prilike da se i sami uvere da je zvanje nastavnika danas jedan „lak posao“. (Navodnici su zbog ironije. Da ne bude zabune!) Bojimo se da bismo, ako se ovakve akcije nastave, u budućnosti mogli postati deficitarno zanimanje, jer će oni koji su se oprobali, preneti utiske onima koji nisu, a tada će i jedni i drugi pobeći glavom bez obzira od prosvete.

            Dobro, dobro… Nije sve baš tako crno! Koliko je težak, toliko je i lep posao, a kad, kao nastavnik, uvidiš da si pomogao detetu u sazrevanju i formiranju njegove ličnosti, tvom zadovoljstvu nema kraja… Tada još samo može njegovo znanje da ti dođe kao nagrada… Ovo nije ironija, ali ja  osećam da tonem sve dublje!!! Zato ću stati sa opisom lepota tog zanimanja… Pustiću da zamislite nekog učenika u našim cipelama…

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Neka to bude, na primer,  Dario Sabo u ulozi nastavnice srpskog jezika. Pardon, nastavnika! Lekcija laka da lakša biti ne može. „Kratke narodne prozne umotvorine“. Da, dragi Dario, izvoli sada redom svima objasni da nisu grozne nego prozne. Pa i tada će biti onih koji nisu dobro zapisali, jer ne možeš ih opasuljiti kad su njima stvarno više grozne, nego prozne.

                 Krenuo je Dario pun volje i entuzijazma, kao svaki početnik. Veselo je trčkarao od jednog do drugog učenika, pregledajući da li je sve dobro zapisano u sveskama. Elan je počeo da opada kada je petog puta peti put petom učeniku ponovio o čemu treba da piše , a tada više ni sam nije bio siguran. O održavanju reda i radne admosfere da i ne govorimo… Pažljivo oko moglo je zapaziti graške znoja koje su se pojavile na čelu ovog malog heroja. U jednom momentu je, možda, i uzdahnuo, ali to ne možemo sa sigurnošću tvrditi, jer beše velika galama.

                   Maleni Dario se sve češće saplitao , noge ga nekako nisu slušale. Njegov hod bivao je sve čudniji kako je čas odmicao. Pogledao je prema stopalima. Tada je shvatio šta mu se desilo. Obuo je cipele koje su mu velike. Jednog dana, junače, te cipele će ti biti taman. Jednog dana…

             Čas je polako prerastao u anarhiju, koja se mešala sa anarhijom u učionici pored, gde se odigravao isti scenario samo  na engleskom jeziku. Našeg malog junaka je „ljuto zabolela glava“, počeo je da viče, možda bi pala i neka jedinica, da nismo čuli nešto što nam je svima donelo olakšanje! Zvono!

              Dariju laknu. Nastade tišina u učionici, prvi put na ovom času. I to, o, ironije, na odmoru!

       Ostalo je još samo da fotografišemo našeg superheroja sa „knjigom starostavnom“ – dnevnikom.

             …Te večeri Dario Sabo sanjao je prelep san. Kada se probudio, nije se mogao setiti ničeg, ali ga je sve vreme obuzimala neka milina. Sledeće noći pokušao je da prizove iste snove. Nije mu pošlo za rukom.

     Tada je odlučio… Kad poraste, biće nastavnik!

      Malo će morati da sačeka, ali znao je da će mu se tada onaj san vratiti i da će mu cipele, koje su mu sada velike, stajati kao salivene!

      Samo napred, mali trudbeniče! Ako uspeš i postaneš nastavnik, opet ćeš sanjati čarobne snove!

GALERIJA FOTOGRAFIJA

SLAĐANA MAČKOVIĆ

Priča o jednoj Slađani

     Ovo je jedna obična priča o devojčici sa sasvim običnim repićem, koja je svoje dane provodila u maloj običnoj školi „Đuro Salaj“ (obično zvanoj samo „Đuro“). Naizgled dosadna priča, zar ne?

    Možda bi i bila, da ta devojčica nije Slađana Mačković! Ništa nije obično kada se radi o tinejdžerima, posebno osmacima, a naročito osmakinjama. Ova je, naime, posebnija od svih! Pamte hodnici mnoge dečije glasove. Čuvaju uspomene na razne korake koji su odzvanjali i unosili život u stare zidove zgrade. Ali njen meki i nenametljivi hod bio je glasniji od drugih. Slađana je hodala hrabro i samouvereno, ka ciljevima. Slađana nije imala prepreke koje nije mogla savladati. Tvrdoglavo i uporno padala su utvrđenja i zamkovi srpskog jezika i književnosti, čudovišta prirode iz biologije, hemijski elementi hemije, kao i razni drugi „elementi“ i „nemani“ svakodnevnog života sa kojima se svaki tinejdžer bori. Ona je prelazila preko svega lagano, kao da to nije ništa. Neko nepoznat bi se prevario i prevideo tu njenu snagu kojom ona može da osvoji svet.

     Ali mi znamo! I mi želimo da i drugi znaju! Slađana Mačković nije sasvim obična devojčica sa običnim repićem – ona je Učenik generacije Osnovne škole „Đuro Salaj“!

     Kažu ljudi da današnja deca nisu kao nekada. Da su lenja, da ne znaju šta će sa sobom, sa svojim životom. Slađana zna. I oduvek je znala.

     Ona će postati Neko, jer ona je posebna

Dodela nagrada u Somboru

Na likovnom konkursu – Bori se za obrazovanje. Vreme je. – Stojiljković Andrej učenik 3.c razreda je osvojio 1. mesto.
Pohvaljeni učenici su: Žužana Goli, Viktorija Blesić. Erik Hajdu i Kabljev Sonja.

Čestitamo!

Stojiljkovic Andrej első helyezést ért el Kűzdj az oktatásért, itt van az ideje!- elnevezésű rajzpályázaton Zomborban. Dícséretben részesültek még Góli Zsuzsanna, Bleszity Viktória, Hajdú Erik és Kabljev Szonya. Gratulálunk!

„Ponovo radi bioskop!“

„Ponovo radi bioskop!“

“Grlom u jagode“

XI epizoda

           Već godinama filmadžije se žale na to da su bioskopske sale prazne i da ne mogu da privole ljude da ponovo dođu u bioskop. Retko  pomažu i nanovije 3D ili 4D tehnologije, a često se ni velike holivudske „face“ ne mogu pohvaliti posećenošću svojih projekcija. Možda su još Stalone i Brus Vilis „u sedlu“, ali pametni ljudi, kao što je Švarceneger, odavno su promenili zanimanje.

         Pa šta se onda desilo tog 4. juna 2017. godine u bioskopskoj sali na Otvorenom univerzitetu?! Ni nesnosna vrućina, ni to što je nedelja, ni činjenica da je istog dana bilo krizmanje, nisu sprečili ljude da pohrle na našu projekciju. Slučajni prolaznici mislili su da se Kanski festival preselio u naš grad. Crveni tepih video je tog dana mnogo svečanih toaleta. Sa svih strana škljocali su foto-aparati. U sali nije bilo dovoljno mesta za sedenje, pa su posetioci morali stajati sa strane i iza poslednjih sedišta. „Kokičari“ i prodavci semenki zadovoljno su trljali ruke. „Ponovo radi bioskop“, neko reče. Uz veliki aplauz uđoše u salu glavni glumci – osmaci.

     Nastade mrak. Film poče.

     Svi se sećamo serije „Grlom u jagode“,  koja je snimljena sedamdesetih godina prošlog veka. Ona sa nostalgijom i setom za nekim lepšim, prošlim vremenima, prati život Baneta Bumbara od polaska u srednju školu do završetka fakulteta. Serija ima deset epizoda i obuhvata period od 1960. do 1969. godine. Dužni smo da pomenemo imena Srđana Karanovića i Rajka Grlića koji su potpisali scenario i režiju, a muziku, koja je obeležila seriju,  komponovao je Zoran Simjanović.

       Ova serija je nama iz „Đure“ poslužila kao inspiracija i odlučili smo da snimimo jedanaestu epizodu. Ona prati život naših osmaka od dana polaska u osnovnu školu do  završetka, mature. Svaka godina u njihovom školovanju predstavlja jednu celinu i krije mnoge nestašluke, druženja, svađe… U filmu su prikazani: njihov polazak u prvi razred, opraštanje od dragih učiteljica, dolazak u „Veliku školu“, upoznavanje sa odeljenskim starešinama, uspesi na takmičenjima…svi važni momenti koji su bili  sastavni deo njihovog školovanja.

       Film je bio veoma zahtevan kada je montaža u pitanju. Imali smo sreću, pa smo naleteli na pravog profesionalca (ne možemo baš reći da je i profesionalac imao sreće). Zato posebnu zahvalnost dugujemo upravo njoj – Vesni Tertei Rudinski koja je sate i sate provela u montaži i bez koje ništa ne bi bilo isto. Kada je o montaži reč, moramo pomenuti i kolegu Dragana Stankovića koji je isto toliko vremena proveo montirajući rezervnu varijantu, poznatiju ka „Plan ce“, u slučaju da planovi „A“ i „Be“ ne „upale“. Veroučitelj Lazar je lepo primetio da smo mi, bojeći se eventualnih poteškoća, napravili celu „abecedu planova“! Ali to smo mi iz „Đure“. Ništa nas ne sme iznenaditi!

       Zahvalni smo i nastavnicima i roditeljima koji su se usudili da  svoje fotografije daju Mirjani Škobo i još joj dali i odrešene ruke da sa njima radi šta joj je volja (pravi natapirane frizure, oblači štucne i trikoe, lepi naramenice…). Još mnogo njih bi trebalo pomenuti, jer su na svoj način dali doprinos našem filmu: veroučitelja Lazara, koji je, iako sad već glumačka legenda, pristao na ulogu naratora; Kristijana Engija, Melitu Ostojić, Snežanu Jelić i mnoge, mnoge druge.

         Nakon projekcija sledi ono od čega se svima nama u filmskoj industriji tresu noge – kritika! Od nje zavisi da li će film živeti, ili će brzo pasti u zaborav. Mi je nismo dugo čekali. Prve kritike pojavile su se još iste večeri na Fejsbuku. Odahnuli smo. Bile su izuzetno pozitivne. Sudeći po njima, jedanaesta epizoda serije „Grlom u jagode“ gledaće se barem toliko dugo koliko stariji original.

         A sad, oprostite…zove Kventin Tarantino… Treba mu nekoliko saveta!

Likovna nagrada

Učenik 3 c razreda Aleks Senci osvojio je ngradu na likovnom konkursu.

Nagradu je dodelio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode – Novi Sad,  na likovnom konkursu  „Pipi duga čarapa“.

Čestitamo Aleksu i nastavnici Hedvigi!