Филм рађен по мотивима трагедије Вилијема Шекспира „Ромео и Јулија“, у чијој реализацији су учествовали сви матуранти, наставници и запослени у ОШ „Ђуро Салај“ приказан је у оквиру завршне свечаности матураната, 15. јуна, на Отвореном универзитету, у 15 часова.
Шта о филму каже једна од ауторки филма за сајт SUBOTICA.COM:
О филму на SUBOTICA.INFO:
Premijera otkačenog filma Romeo i Julija
Реакције наших колега на филм:
Посланица ауторима
Шта сам данас научила?!
Сви смо свесни да живимо у добу експанзије различитих технолошких достигнућа и да су она, захваљујући јефтиној радној снази негде на Истоку, прилично доступна свима нама. Сви смо свесни и да су наша деца конзументи разноразних друштвених мрежа које, на жалост, не могу ни све да побројим нити да их попамтим. Свесни смо и тога да уз табле често висе платна за видеобим и да су рачунари постали део учионица.
Наставници похађају семинаре за унапређење рада помоћу компијутерских средстава, али се у пракси знања врло ретко користе, што њиховом (нашом) кривицом, што због недостатка реалног контекста семинара.
Ипак, данас, по први пут сам видела савршен, перфектан, божансвтвен, духовит и едукативан спој педагошкње функције, поп културе, историје филма и књижевног дела. Заиста сам посетила много матура и оно што ме је увек замарало јесте приступ свечаним догађајима који увек личе на онај из филма „Тито и ја“ или на класичне комунистичке прославе дана рада и других пригодних прилика. Неко нешто отпева, неко одрецитује песму или две, онда се држи говор којем углавно сви штопају време и само чекају да поједу оно прасе које се припремило и због којег су, уосталом, сви и дошли. Била сам разочарана занемаривањем основне идеје матуре, а то је да се нагласи да се још једна генерација описменила. Још једна генерација је научила, не да стави маскару и хода на штиклама, већ да зна нешто о слову, књизи, датуму итд. Врло ретко, или боље рећи никад нисам имала прилику да видим да је то циљ матуре.
Филм „Ромео и Јулија“ који је осмислила колегиница Вања Томовић нам је дао посебну прилику да један класичан шекспировски сиже погледамо из различитих филмских перспектива. Идеја да се драмска радња представи кроз филм, тачније кроз историју филма је генијална. Познато нам је да су деца пријемчљивија за филм но за књигу, те се овим поступком свако дете боље приближавало самој радњи. Чињеница да су актери такође ученици додатно продубљује везу са књижевним делом. Уз то, сигурна сам да многи од деце, па и нас одраслих не познају баш најбоље историју филма. Освртање на велика имена у филмској уметности попут Хичкока и Чарли Чаплина, као и помињање великих филмских хитова попут „Казабланке“, „Прохујало са вихором“, „Титаника“, и увођење књижевних јунака Шерлока Хомса и Поароа Агате Кристи нам је пружило прилику да свако од нас буде емотивно или на било који други начин усхићен и дирнут. Осврти на феномене телевизијских серија (шпанских, индијских и турских) које прате баке, тетке и стринке је учинило филм пријемчљив чак и за оне који не воле толико класику и уз то је постигнут специфичан хумористички ефекат. Посебан квалитет даје дијалог са Шекспиром који из своје перспективе коментарише филмске жанрове и уочава сличности и разлике са својим делом, чиме уједно истиче свевременост свог дела и инсистира на непревазиђености својих драма. Шале у филму су пре свега интелектуално мотивишуће, допадљиве и духовите. Оне нас терају да повезујемо књижевност, филм и живот. Захтевају од вас да сте прочитали лектиру и били конзументи филмске индустрије. У филму нема напорних и „досадних“ нарација на које смо обично били осуђивани у овим приликама. Он нам говори без патетике о ђацима који су се трудили да са наставиницима приреде овако драгоцено дело. Нису изговорене сладуњава речи о завршетку школовања, али је круна завршетка сасвим јасно присутна у оваквом пројекту.
Давно се нисам толико насмејала паметним коментарима и шалама, дивила одличној глуми ђака и одушевљавала вишеслојности неког дела. Свака част ауторима! Живели и дуго нам овако стварали! Ви треба да држите семинаре свима нама и да нас научите оваквом приступу, ентузијазму, труду и раду!
Ваша Исидора А. Стамболић
Е, ал историја филма кроз причу о Ромеу и Јулији, феноменално! Ја бих се сад уписао ту да учим, само да ми направите тако свечан испраћај! И био бих веоооома поносан! Ал већ јесам јерсам бар мало био дио те екипе, а ви ми показујете толико пажње и љубави као да сам са вама сваки дан!
Заиста је невјероватно дружити се са вама, толико предобрих људи на једном мјесту! Вјерујем да остали ђаци сад једва чекају да заврше школу, да би и њима направили такав испраћај!
Након овог филма, да сам на мјесту садашњих осмака, вратио бих се у први разред, и опет бих учио и опет бих се мучио, само да на крају поново доживим та јтренутак када ме тако свечано пратите!
Појавитисе у вашем филму или представи, постало је готово једнака част као и носити Карађорђеву звијезду са мачевима, првогреда!
,,Ђура“ треба да се преквалификује у ОФПС (Основна филмска и позоришна школа), дефинитивно!
ЛазарЂачић
