Ученици наше школе на републичком такмичењу из енглеског језика!
Сломљена рука, „Мекдоналдс“ ресторан
и још понешто
Све се у животу дешава са неким разлогом. У свему треба пронаћи добру страну и околности које нам не иду на руку, лако можемо окренути у своју корист. Знам, знам… Сад већ више звучимо као неки мотивациони говорници него као образовна установа, али најпре саслушајте, па онда судите…
Сва ужа и шира јавност упућена у културни и друштвени живот наше школе, упозната је и са чињеницом да је професорка енглеског језика Мирјана Шкобо зимус сломила руку. Писали смо о томе још поводом припрема за школску славу. Добро… сломљена рука може бити болна, непријатна, неестетска, али како од ње можемо извући корист?!
Лако, и нисмо ми једини. Историја је пуна таквих примера. Да Наполeон није кренуо на Москву, не бисмо данас могли уживати у „Рату и миру“. Да Флеминг старији није спасио из мочваре дете по имену Винстон Черчил, Флеминг млађи не би открио пеницилин. Да Мирјана Шкобо није сломила руку, не би била на боловању, морала би да држи редовну наставу и не би имала времена да по цео дан седи у зборници и одржи пет пута више часова додатне наставе него што је планирано. „Само пет пута?!“, кажете. У праву сте. Педесет и пет пута.
Било је то друштво мало, али одабрано. Бојан Поповић, Марко Копиловић, Катарина Живановић и Борис Шарчевић. ЕКИПА! Дане и дане провели су они бистрећи неправилне глаголе, чланове и још штошта. Тако се „мало“ радило, да је Борис са додатне наставе почео да бежи на редовну! Убрзо потом, и Каћа је, задовољивши се дипломом са општинског такмичења, почела да бежи у музичку школу. А Бојан и Марко су добили своје место у зборници и мало је фалило да добију и свој ормарић. Нећемо помињати сузе и зној које су пролили над тестовима на којима су раније генерације падале, уметање британског “u“ у фине америчке речи, борбу са перфектом и удвајањем гласова, анализирањем правила и изузетака. Нећемо бројати игле за плетење које је професорка сломила чешући своју болну руку… Нећемо помињати… јер се (после свих перипетија и заплета са општинског и окружног такмичења) труд исплатио. Упорни и посвећени, пласирали су се на републичко такмичење. Шампањац (наравно онај за децу) могао је бити отворен.
После је све ишло баш онако како треба. Тог сунчаног мајског дана, 14.5.2017., запутили су се наши „Енглези“ у престоницу. Пре тога, свратили су у „Мекдоналдс“ ресторан да се добро поткрепе како им не би понестало енергије. Тако оснажени одоше на такмичење, које се одржавало у просторијама Сингидунум универзитета у Кумодрашкој улици. Конкуренција је била оштра, а борба беспоштедна. Наши ученици борили су се јуначки и оставили су срце на терену, пардон тесту. Можемо рећи да су нас испунили осећањем поноса. Можемо и доказати да су peach 2 и lemon 18, имали одличне резултате и тиме доказали да су се с правом нашли међу најбољима у држави. Бескрајно смо им захвални што су нашу школу тако достојно представљали на овом високом рангу такмичења.
Thank you, guys! We wish you all the best in high school!
