Učenici naše škole na republičkom takmičenju iz engleskog jezika!
Slomljena ruka, „Mekdonalds“ restoran
i još ponešto
Sve se u životu dešava sa nekim razlogom. U svemu treba pronaći dobru stranu i okolnosti koje nam ne idu na ruku, lako možemo okrenuti u svoju korist. Znam, znam… Sad već više zvučimo kao neki motivacioni govornici nego kao obrazovna ustanova, ali najpre saslušajte, pa onda sudite…
Sva uža i šira javnost upućena u kulturni i društveni život naše škole, upoznata je i sa činjenicom da je profesorka engleskog jezika Mirjana Škobo zimus slomila ruku. Pisali smo o tome još povodom priprema za školsku slavu. Dobro… slomljena ruka može biti bolna, neprijatna, neestetska, ali kako od nje možemo izvući korist?!
Lako, i nismo mi jedini. Istorija je puna takvih primera. Da Napoleon nije krenuo na Moskvu, ne bismo danas mogli uživati u „Ratu i miru“. Da Fleming stariji nije spasio iz močvare dete po imenu Vinston Čerčil, Fleming mlađi ne bi otkrio penicilin. Da Mirjana Škobo nije slomila ruku, ne bi bila na bolovanju, morala bi da drži redovnu nastavu i ne bi imala vremena da po ceo dan sedi u zbornici i održi pet puta više časova dodatne nastave nego što je planirano. „Samo pet puta?!“, kažete. U pravu ste. Pedeset i pet puta.
Bilo je to društvo malo, ali odabrano. Bojan Popović, Marko Kopilović, Katarina Živanović i Boris Šarčević. EKIPA! Dane i dane proveli su oni bistreći nepravilne glagole, članove i još štošta. Tako se „malo“ radilo, da je Boris sa dodatne nastave počeo da beži na redovnu! Ubrzo potom, i Kaća je, zadovoljivši se diplomom sa opštinskog takmičenja, počela da beži u muzičku školu. A Bojan i Marko su dobili svoje mesto u zbornici i malo je falilo da dobiju i svoj ormarić. Nećemo pominjati suze i znoj koje su prolili nad testovima na kojima su ranije generacije padale, umetanje britanskog “u“ u fine američke reči, borbu sa perfektom i udvajanjem glasova, analiziranjem pravila i izuzetaka. Nećemo brojati igle za pletenje koje je profesorka slomila češući svoju bolnu ruku… Nećemo pominjati… jer se (posle svih peripetija i zapleta sa opštinskog i okružnog takmičenja) trud isplatio. Uporni i posvećeni, plasirali su se na republičko takmičenje. Šampanjac (naravno onaj za decu) mogao je biti otvoren.
Posle je sve išlo baš onako kako treba. Tog sunčanog majskog dana, 14.5.2017., zaputili su se naši „Englezi“ u prestonicu. Pre toga, svratili su u „Mekdonalds“ restoran da se dobro potkrepe kako im ne bi ponestalo energije. Tako osnaženi odoše na takmičenje, koje se održavalo u prostorijama Singidunum univerziteta u Kumodraškoj ulici. Konkurencija je bila oštra, a borba bespoštedna. Naši učenici borili su se junački i ostavili su srce na terenu, pardon testu. Možemo reći da su nas ispunili osećanjem ponosa. Možemo i dokazati da su peach 2 i lemon 18, imali odlične rezultate i time dokazali da su se s pravom našli među najboljima u državi. Beskrajno smo im zahvalni što su našu školu tako dostojno predstavljali na ovom visokom rangu takmičenja.
Thank you, guys! We wish you all the best in high school!
