SLAĐANA MAČKOVIĆ
Priča o jednoj Slađani
Ovo je jedna obična priča o devojčici sa sasvim običnim repićem, koja je svoje dane provodila u maloj običnoj školi „Đuro Salaj“ (obično zvanoj samo „Đuro“). Naizgled dosadna priča, zar ne?
Možda bi i bila, da ta devojčica nije Slađana Mačković! Ništa nije obično kada se radi o tinejdžerima, posebno osmacima, a naročito osmakinjama. Ova je, naime, posebnija od svih! Pamte hodnici mnoge dečije glasove. Čuvaju uspomene na razne korake koji su odzvanjali i unosili život u stare zidove zgrade. Ali njen meki i nenametljivi hod bio je glasniji od drugih. Slađana je hodala hrabro i samouvereno, ka ciljevima. Slađana nije imala prepreke koje nije mogla savladati. Tvrdoglavo i uporno padala su utvrđenja i zamkovi srpskog jezika i književnosti, čudovišta prirode iz biologije, hemijski elementi hemije, kao i razni drugi „elementi“ i „nemani“ svakodnevnog života sa kojima se svaki tinejdžer bori. Ona je prelazila preko svega lagano, kao da to nije ništa. Neko nepoznat bi se prevario i prevideo tu njenu snagu kojom ona može da osvoji svet.
Ali mi znamo! I mi želimo da i drugi znaju! Slađana Mačković nije sasvim obična devojčica sa običnim repićem – ona je Učenik generacije Osnovne škole „Đuro Salaj“!
Kažu ljudi da današnja deca nisu kao nekada. Da su lenja, da ne znaju šta će sa sobom, sa svojim životom. Slađana zna. I oduvek je znala.
Ona će postati Neko, jer ona je posebna
